Ostaješ onaj koji ljubi
i beskrajno Te razapinjem.
Čavli vojnika u mojim su šakama,
moje su ruke donosile križ,
i još ga nose.
A samo sam nevino dijete,
slučajni prolaznik.
Veronika sam
i prokleti sudac.
Svaki sam gubavac nastanjen u plaču
malenosti pred Tobom.
Samo sam grešnik
što obrće pogled, okrenut u žurbi,
dok se pretvaram u stup soli.
I dok Te beskrajno razapinjem,
Ti ostaješ onaj koji ljubi.
Marija Mišić