Z oltara v črnu noć
Do luči luć trepeće,
Molitvah vrućih žar
Gori iz vsake sveće.
I moja naj se sad
Molitva tiha zdiže,
Kad nebo čuje me
I kad nam vsim je bliže.
Tam drage oči su,
Kaj mrak nigdar ne zmuti,
Tam dobro srce je,
Kaj vsaku žalost čuti!
O, drage oči, vi,
Poglečte me v tej noći
I svetla dajte mi
Vu tugi kak v slepoći.
O dobro srce, ti
Poslušaj me z višine,
Kak teško mi je tak,
Kad duša moja gine.
I če tak mora bit,
Če vračtva ni tim bolim,
Daj meni mira bar,
To, samo to, ja molim.
Dragutin Domjanić